ČUDOTVORNI KAMEN KOD RABROVA!

         Драган Милановић из Добре, како себе назива, „независни истраживач“, пронашао је  трагове Винчанске културе у Печкој долини, на тромеђи села Раброво – Макце – Дољашница.

         Осим што је откриће сензационално по томе што нико од археолога деценијама уназад није наишао дуж долине Пека ни на какав траг о животу из доба Винчанске културе – 6 миленијума пре Христа, на овом локалитету је пронађено изузетно много комада опсидијана – камена за који се и данас верује да има чудотворна дејства:

            Веб страница cenazlata.org наводи:   

                                                                                                                   ОПСИДИЈАН – ЧУДОТВОРНИ КАМЕН

           

 Данас постоји веровање да опсидијан особу која га поседује штити од утицаја негативне енергије која до ње допире ванчулним каналима. Стога, камен опсидијан треба да поседују и да користе особе које су често у контакту са људима и које су окружене различитим људским карактерима, емоцијама и реакцијама. Наиме, опсидијан једноставно не дозвољава да негативна енергија допре у свест и подсвест особе која је таквом енергијом окружена.

         Такође, све варијације опсидијана делују тако што отварају и што проширују границе ума и границе схватања и тако што побољшавају способност човека да корача храбро ка остварењу својих циљева.

         Драган Милановић

 

САКУПИО 40.000 ПРЕДМЕТА!

 

         Драган Милановић каже:

            – На локалитет Село на Пеку, дошао сам први пут јуна 2006. године. За ових 12 година колико већ претражујем, посматрам и увећавам збирку, било је 138 излазака на терен. Бициклом, стопом, мотором, таксијем, посећивао сам Село на Пеку.

            Село се налази на природној узвишици, изнад реке Пек, на осунчаној страни, испуњавајући сваки услов елементарног природног закона о одабиру најбољег места за подизање животног простора.

            Дубљим промишљањем и посматрањем микро-екосистема у коме се село налази, закључујем да је ту раније било далеко више шуме, па су по свој прилици Печани живели на једном великом или више мањих, спојених, природних шумских пропланака.

            На том простору, величине 2 x 1 километар, у ових 12 година прикупио сам, мало је рећи импозантну, збирку Неолитских артефаката. Осим неолита, проналазио сам и трагове Римске културе, као и средњевековне. Значи, насељавање овог локалитета трајало је миленијумима.

            За све то време прикупљања и систематизовања збирке, користио сам археолошки метод рекогнисцирање и прикупљање узорака. Рекогнисцирање, грубо преведено – препознавање, подразумева прикупљање покретног материјала искључиво са ПОВРШИНЕ земље, без откопавања или сондирања терена. Материјал који се јавља на површини избачен је из дубљих слојева орањем, нарочито последњих 50-ак година, коришћењем теже механизације и дубљим плуговима.

            – Обилазећи локалитет, а уз индиректну помоћ трактора и плугова,  до сада сам спасио 40.000 артефаката, делића велике археолошке слагалице. Наравно, овакав метод и приступ сакупљању материјала, потпуно је у колизији са уобичајеном праксом и методологијом праисторијске археологије. Разлог је, тако сам схватио, да то претерано узимање материјала са површине, може довести до тога да се више не може тврдити са сигурношћу, где је уствари, локалитет?!

             – Међутим, мислим да у овом случају нема бојазни од „лутања у мраку“, обзиром да је локалитет, скромно речено, пребогат материјалом. Још једном да кажем, укупно 40.000 примерака праисторије неолита!

            Наравно, због свог прекомерног сакупљања узрокованог опасношћу од уништавања људским деловањем, нацртао сам мапу густине, количине и појављивања различитих врста предмета.

            – Ако ништа друго, оно сам барем очистио оранице и однео све то „ђубре“ код себе кући, – у шали вели Драган Милановић.

 

                              Винчанско божанство
                                Фигурина из праисторије

ЗБИРКА „СЕЛО НА ПЕКУ“

            Предмети са локалитета код Раброва и Макца данас чине импозантну Драганову збирку:

            – Локалитет је вишеслојан, са керамиком и пластиком која припада у мањој мери Старчеву и  II и III фази Винче (Тасић Никола), за I, најстарију фазу, нисам сигуран. Од троугласто обликованих лица са правоугаоним урезима место очију, преко „птичијих лица“, жртвеника, просопоморфних поклопаца и осталог, лако сам закључио фазе развоја и старост, – наставља причу Милановић:

            – Што се тиче индустрије окресаних артефаката, типолошки посматрано, локалитет „Село на Пеку“ подразумева скоро све типове кременог алата. Исто важи и за индустрију глачаног камена. Оруђа коришћена у изради кременог или глачаног алата, такође су многобројна. Абразивно оруђе је на локалитету заступљено са великим бројем примерака, неки импозантних размера (жрвњеви и ступе). Један једини примерак у збирци припада групи перфорираних (пробушених) алатки. Остеолошка збирка, односно, коштани материјал, заступљен је у великом броју, али без једне дубље анализе и прецизнијег проучавања, ову збирку третирам као „сумњиву“.

            Међутим, све ово наведено је deja-vu, једино што издваја раније поменуте предмете је њихова количина.

            – Сада је моменат да представим неке нове моменте у српској, па и светској археологији, куриозитете који дају нарочит шмек овом локалитету. Ради се о алаткама?, оруђима? које су направљене, односно, на њима је човек интервенисао, од остракода. Остракоде   су сићушна врста ракова, које су насељавале воде ових крајева милионима година пре појаве човека. Завршетком њиховог животног циклуса, одбачене лоптасте љуштурице створиле су, широм света, огромне количине фосилоносних слојева. Фосилизоване остракоде налазе се у облику цементованих „масовних гробница“ које творе, за палеонтологију важне слојеве, показатеље многих особина некадашњих водених станишта.

    Део збирке Драгана Милановића

            На локалитету „Село на Пеку“, сакупио сам велики број мањих – од 1цм у промеру и већих громаде и до 25цм у промеру, примерака, од којих су поједини комади добили свој садашњи облик и изглед људским деловањем: глачањем, ударањем, стругањем и слично.

            – Сам материјал, седимент сачињен од остракода, веома је трошан и порозан, па ипак, присутни су видљиви трагови коришћења на многима. Њихова намена није ми у потпуности јасна, а обзиром да НЕМА нити једног податка о сличном појавама на неолитским локалитетима у свету, утолико ће занимљивији бити покушај да се разјасни потреба за овом врстом предмета. Даље, „увозни“ материјал, попут опсидијана и жадеита/нефрита, такође су присутни у збирци.

                – Значи, Печани су се кретали и путовали, исто тако дочекивали друге народе из удаљених крајева… – закључује своју причу о селу на Пеку, старом око 8.000 година, Драган Милановић из Добре код Голупца, како себе назива, „независни истраживач“.

Д. М.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *