У  костолачком огранку ЕПС-а данас је одржана прва стручна  конференција под називом „Инвестиције и заштита животне средине – приоритет ЕПС-а“.

Отварајући конференцију, Милорад Грчић, в.д. директора ЈП Електропривреда Србије, поред осталог, напоменуо је да је Електропривреда Србије уложила је око 350 милиона евра у пројекте којима се унапређује квалитет ваздуха, воде и  земљишта током последњих 15 година и тиме је ЕПС заузео лидерску позицију као највећи инвеститор у заштиту животне средине:

– Улаже се у читав низ послова везаних за заштиту животне средине. Оно што се најчешће спомиње и најчешће памти је пројекат одсумпоравања, који је урађен у Костолцу, а ради се у ТЕ А, радиће се и на ТЕ Б „Никола Тесла“ у Обреновцу.  То је, уједно, и један од најскупљих пројеката, – истакао је Грчић, истакавши  да је на термоелектранама у току реализација пројеката вредних 1,1 милијарду евра, а припремају се инвестиције од 900 милиона евра, које ће утицати на смањење загађења.

Mилорад Грчић

– Електрична енергија је нешто без чега се не може и без чега се тек у будућности неће моћи. Због тога морамо много да улажемо у електропривреду, али уз поштовање стандарда за заштиту животне средине. Костолац јесте један од најважнијих огранака унутар електропривреде. Све што смо наследили захтева стандардизацију и проширење капацитета. Због тога много новца улажемо у електропривреду чији је стуб производња угља у Дрмну и Колубари. У модернизацију и проширење капацитета у Дрмну улаже се око 716 милиона евра, – рекао је Грчић.

ЕПС у огранку у Костолцу спроводи два кључна пројекта за енергетику стабилност земље према најстрожим стандардима заштите животне средине: изградња новог блока Костолац Б3 и ветропарка Костолац.

– Ово је прво велико енергетско постројење које се гради у Србији након три деценије и биће снаге 350 мегавата, – истакао је Грчић, додајући:

– Осим што ће ЕПС добити модеран и ефикасан блок, он ће испуњавати све домаће и европске еколошке критеријуме, имаће уграђене елекрофилтере, систем за одсумпоравање димних гасова, савремен систем за транспорт пепела и шљаке, систем за пречишћавање отпадних вода.

Изградња блока Б3

На данашњој конференцији, в.д. директора ЕПС-а најавио је и опсежне припреме за реализацију пројекта „Западни Костолац“:

– То је налазиште угља са испитаним залихама од 350 милиона тона угља, а посебно је важно што се на том налазишту, изнад угља, налази огромна количина шљунка и песка који је истог квалитета као и чувени „Моравац“. Ово је нешто где ћемо имати бенифит у два нивоа. Један ниво је угаљ, а други ниво је сам шљунак. Очекујемо да студија буде завршена ускоро, када ће моћи да се представе предстојеће активности. Већ од следеће године започеће се улагање од око 100 милиона евра у механизацију, потребну за покретање рада на откривци на том локалитету, – навео је Грчић, поручујући:

– Визија Електропривреде Србије за будућност је: сачувати оно што имамо, одржавати са максималним улагањем у квалитет, проширење капацитета, већа ефикасност и испуњење свих европских прописа из области екологије, поручио је Грчић.

Ненад Марковић, директор за производњу енергије у костолачком огранку ЕПС-а је рекао да је ЕПС у пројекте у термоелектранама уложио око 320 милиона евра. Већини тих пројеката главни циљ био је заштита животне средине.

Марковић је рекао да ново постројење за одсумпоравање у „ТЕ Костолац Б“ даје резултате и да је проценат ефикасноти преко 97%.

– Димни гасови који излазе после система за одсумпоравање су до 200 mg по метру кубном. Ови резултати су у складу са Европским директивама, – навео је Марковић.

На конференцији су се стручној јавности обратили и Дејан Милијановић, извршни директор за техничке послове производње угља, представник компаније General Elektrik Филип Валтер, Жељко Лазовић, руководилац портфолиа  кључних инвестиција као и Бранко Беатовић, пројектни инжењер на шестом БТО систему.

Стручна конференција одржана у Костолцу,  у  организацији  Балканмагазина у сарадњи са Јавним Предузећем „Електропривреда Србије“, под покровитељством Министарства рударства и енергетике Владе Србије, прва је у низу стручних конференција које ће се оранизовати у наредном периоду.

Д. М.