MUMA PADURI – ШУМСКА МАЈКА У КУЧЕВУ

U petak 21. decembra, u Zavičajnoj galeriji Centra za kulturu održaće se promocija publikacije  „Muma Paduri- Šumska majka“, nastale kao rezultat etnoloških istraživanja koja su sprovedena tokom 2018. godine u Zviždu.

Pokrovitelj projekta je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Na promociji učestvuju : Jasmina Blagojević, Direktorka Centra za kulturu Kučevo- rukovodilac projekta
Milorad Đorđević, istoričar urednik publikacije, Aleksandar Repedžić, etnolog- autor teksta Dejan Radisavljević, etnolog- autor teksta.

 

Muma Paduri (izgovor: [‘muma pə’durij]) je lik iz vlaške(rumunske) mitologije. Često se pojavljuje u narodnim vlaškim(rumunskim) pričama. U vlaškoj(rumunskoj) narodnoj tradiciji je prikazana kao veštica, ružna žena koja plaši ljude, pustinjak koji živi u dubini šume.

Legenda kaže da ako te poseti Muma Paduri, ne smeš da izgovoriš više od tri reči. Ukoliko izgovoriš četvrtu reč, Muma Paduri ti oduzima glas. Još se priča i da onim hrabrima koji uspeju da je vežu ispunjava jednu želju.

Živi u šumama koje sekira nije takla i kojima ljudska noga nije prošla, u starom drveću, u šupljinama, u biljkama čije ime nosi, Muma Paduri. Ona je tužna majka: jauče i žali, uzdiše, ispušta čudne zvuke, zavija zato što joj ljudi seku decu, šumsko drveće – Kao velika vila, majka prirode, može biti dobra ili zla: kažnjava lopove i pomaže nesrećnima, pokazuje pravi put izgubljenoj deci, poznaje svako drvo u šumi, naziva ih po imenu ili nadimku, ali kada je naljute, onda ih kune da ih iseku ljudi ili udari grom. Kažnjava (plaši, uzima glas, pravi bogalje, poružnjuje) muškarce koji zvižde ili pevaju kroz šumu i bude joj decu, drvoseče koji ne poštuju šumska pravila, one koji beru šumsko voće (divlje jabuke i kruške, lešnike) dana 19.avgusta, itd.

Ljudi se mogu odbraniti od nje ukoliko je čuju kako cvili i učtivo je upitaju – Zašto plačete gospođo? i ako odgovori “Gladna sam, nisam jela nedelju dana!” onda da joj da nešto da pojede.

Gospodarica zlih duhova koja popunjava prostor, pogotovo šumu, preko noći, ružna i strašna, kose duge do zemlje, nariče kroz šumu kako bi namamila putnike. Noću može biti viđena kako spava sklupčana pored vatre ili kako šeta poput neke prikaze kroz šumu i grmlje, po livadama i raskrsnicama na putevima. Preuzima lik životinje (kobile, bizona, krave), žene koja liči na čvornato drvo, suvih kraka, duge puštene kose ili kikica koje padaju sa glave do pete poput zmija, obučena u koru ili mahovinu drveća.

Može biti visoka poput kuće ili plasta sena, ili mala kao zec, lepa poput vile ili užasna kao monstrum velike glave, očiju kao činija i zuba kao srp. Kreće se pešice ili na konju (kobili) sa 9 srca. Kada dolazi, donosi vetar, vihor, loše vreme, ulazi u kuće u ponoć dok otvorena vrata i prozori lupaju. Iz bajalica se može čuti da su joj neki noćni duhovi deca (Miaza-Noapte, Decuseara, Zorilă, Murgilă).“ (Citat preuzet sa: zajednicavlahasrbije.com)

 

 

lustracije iz publikacije „Muma paduri – Šumska majka“:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *